the Fabrika

Sedeli smo na sredini sobe, više umorni nego nadrogirani, i gledali u luster. Luster kao luster visio je sa sredine plafona, čudno išaran astečkim simbolima, ali bio nam je posebno zanimljiv. Nas dvoje, prijatelji oduvek, više nismo ni morali da govorimo. Možda pogrešan trenutak, jer smo oboje želeli da sedimo sa nekim drugim u datom trenutku, ali ni ovako nije bilo loše, jebem li ga, uvek smo znali da napravimo solidni humor u ukletom stanu. Pogledah u zid dok su se boje slivale, a zatim ponovo u luster. Opasno se ljuljao levo desno i tad čusmo krckanje. "R, čuješ?". R potvrdno klimnu glavom dok mu je luster padao u krilo. Delovi keramike leteli su svuda, a nas dvoje, nemoćni da ustanemo, smo samo bledo gledali. "Dobar napad, stanu, ali prozreli smo te!", viknuh sa podignutim kažiprstom, "Sad si naš!". R leže na tepih šmkljajući. "Mislim da si napravila opaku promaju", pokaza na otvoren prozor, a vrata iza njega se zalupiše u znaku protesta. "Gospode, idemo odavde". Premestili smo se u kuhinju gde mirisalo na krompiriće i nanu. "Brate, ti zaista misliš da je Nabokov bolji od Bukovoskog?", upita R. "R, mislim da je to pogrešna priča", rekoh, "To se desilo drugi dan", progovarale su pečurke iz mene. Ustao je, besno. "Odoh da se javim S i idem. Ti si luda ženka", i pođe do sobe moje cimerke. Klik kvakom i širom otvori vrata. Od straha ustah i koraknuh unazad. S je levitirala iznad kreveta, još uvek spavajući, dok joj je kosa mrtvo visila na par santimetara od jastuka. Najednom stade se okretati, sporo, pa sve brže, dižući sa sobom okolne predmete. Jastuci, ćebe, odeća, sve je oscilovalo i sa sobom povlačilo neverovatan vetar. Vata se zalupiše R-u ispred nosa uz tresak koji odlomi parče plafona. On se okrete i pogleda me, "Jebote", procedi, "Zaboravio sam da kucam".

Pokupili smo stvari i krenuli u park.

Par minuta kasnije jeli smo vreli burek i pili sok od zove. Telefon mi zasija i ime stade trepereti - Dolazni poziv S. "Jebeš ga, rano je za ovakve borbe drevnih ratnika." Ugasih fon i nastavismo da doručkujemo. Dug nam dan predstoji, a plus imam i duhove u stanu.

Vraćajući se sa planete Jedan svratio sam do kafane na obroncima Marsa. Tipična zarđala kafana u prikolici, sa bljutavim milkšejkovima i bajatim tubama mesa. Ništa bolja od bilo koje druge koju ćete naći u okrugu Blink.

Zaseo sam u ćošak dok je konobarica dopuzala do mene i spustila pikslu na sto: "Nema pljuvanja po podu", procedi ona.

Šmrknuh pljuvačku i progutah dok sam motao guku duvana. Dim se proširi po čitavoj prikolici, terajući par crva da se smežuraju i posive na tren. Mrki pogledi i iskeženi redovi zuba upozoravali su da ne duvam u njih.

Škljocnuh upaljačem i srknuh vrelu kafu koju je donela gmizulja sa debelo namazanim crvenim karminom, koji je štrčao svuda samo ne po mlitavim usnama. Novine koje su stajale naspram mene pokazivale su datum od juče. Stadoh listati.

Traži se: Ubio tri Irakijana i opljačkao osam rančeva repatica.

Jaka stvar. Kao da su Irakijanci neka bića. Sišu kljunovima po zemlji i jedu prostalih jedan posto zeleniša na planeti. Prokletstvo.

Nagrada: Šaka plastinjaka. 

Puna kapa.

Ustadoh i priđoh žućkastom crvu koji je ždrao prekaljeni sendvič sa larvama. Ne znam čak ni kako se to naziva. Jebeni retardi. Okrenuo je svoja okruglasta usta sa barem trideset redova zuba oštrih kao skalper ka meni. Šušnu nešto pa se preturi usled noža koji mu je štrčao tik ispod donje usne. Džaba ti čulo njuha kad ne vidiš nož po bradom.

Vriska i šištanje se proteglo duž obronka, a Sunce je čekalo zalazak. 

Uleteh u čuknuti kadilak i krenuh dalje. Sad će cena biti dve šake plastinjaka. Zastadoh tek par sati kasnije i pogledah u gepek. Moj brat blizanac je prestrašeno spavao ne znajući presudu. Naspram mog auta parkiran je huver lebdeći i čekajući isporuku ozloglašenog Srebrnog puža. 

Pogledah se u retrovizor, ovako osakaćenog niko me ne bi prepoznao. Držao sam u ruci dve šake plastinjaka dok je moj brat vrištao u huveru. Šta sve čovek danas neće raditi zbog malo para. Srebrni puž i dalje jaše!