Čekali smo kraj sveta

Објавила Puff , четвртак, 07. мај 2015. 00:14

Poskakivali smo po rečima od lave,
Tukao je iza izgubljeni svet,
I ništa se pomeralo nije,
Ni osmeh, ni treptaj, ni zagrljaj, ni reč

I okolo su ljudi kružili polako,
Kao da ne žele da potope svest
Što se kraj nas gubila u nadi
Da će možda biti isto kao pre

Niko nas čak ni dotakao nije,
U nemoći da pomere ili promene bes
Što se kupila jer niko nije plak'o
Kad saznali smo da se raspada svet

Pa besni i čudni stajali smo tamo,
U lavini reči koja kršila je nemi dan
Pejzaže od blata i okolne skice
Nameštene tužno u kičasti ram

Kraj sveta dočekali nismo
U besu otiđosmo svako na svoju stranu
I sagradismo nove, otupele skice
Dok smo onim starim nahranili tamu

To kad čekaš

Објавила Puff , понедељак, 04. мај 2015. 13:56

Ispupeo van okvira  mog vidokruga,
I nije čak ni ostavio trag.
Gasio se sa svetiljkom na ulici,
I tepereo na slici,
U mojoj glavi.

Čekala sam da prođe.
Dole, niz daljinu i zaboli.
Ali prošao nije nikad,
I ta slika
I dalje cepa dan.

Na kraju se završila priča,
Sa dva stiha,
I dve reči,
Ništa o sreći,
Samo bljutavi san.

A ja sam stajala u uglu,
I brojala reči, vrtela u sklop
Od tišine i u dahu,
Pa kad mu pogled uhvatim u mahu
Misao mu znam,

I koga sanja.
Od svih rastojanja
Ovo je najteže,
Ali toj priči se odavno gasio dan.

Jer kad veče počne da pada,
Povrh ovog blatnjavog grada
Niko od nas neće sanjati taj san.

Već nešto sasvim treće.