the Fabrika: Čekali smo kraj sveta

Čekali smo kraj sveta

Poskakivali smo po rečima od lave,

Tukao je iza izgubljeni svet,

I ništa se pomeralo nije,

Ni osmeh, ni treptaj, ni zagrljaj, ni reč

I okolo su ljudi kružili polako,

Kao da ne žele da potope svest

Što se kraj nas gubila u nadi

Da će možda biti isto kao pre

Niko nas čak ni dotakao nije,

U nemoći da pomere ili promene bes

Što se kupila jer niko nije plak'o

Kad saznali smo da se raspada svet

Pa besni i čudni stajali smo tamo,

U lavini reči koja kršila je nemi dan

Pejzaže od blata i okolne skice

Nameštene tužno u kičasti ram

Kraj sveta dočekali nismo

U besu otiđosmo svako na svoju stranu

I sagradismo nove, otupele skice

Dok smo onim starim nahranili tamu