Ponoć
Објавила Puff , четвртак, 13. новембар 2014. 19:35
Čujem te često,
Ideš niz moju ulicu
I na drvenu uzicu nižeš reči.
Slogove vežeš i šljapkaš niz
vetar,
I uz sav taj metež
Ja ne mogu da spavam.
Pa te gledam.
I srećno trepćem,
Pospanim prstima pokušavam da
priđem,
Ali san me sreće
Onda ostane samo zvuk
Dok hodaš i vučeš tromo sve te
reči.
Tako svaka noć prođe sporo,
Lenjo oteže kapke,
Pa ni vetar ne žuri da stane
Gledajući tebe kako klapćeš.
Tu se negde pesma i svodi
Na vetrovitoj noći,
Oko dvanaest sati,
Dok čekam da prođeš.
Iako ti nikad nećeš proći.
|
0
коментара
