the Fabrika: Pesma

Pesma

Šta da te budi kad nemaš nikog kraj sebe rukom da prodrma san.

I lupa šamare beskrajnom jadu što ne da ti novi da započneš dan.

Zašto te dodiri krvnički plaše?

Zašto sam ti bežiš oduvek?

Operi lice i umij ruke,

razbudi se i odgnaj mamurluk.

Ti nisi hteo takav da vladaš.

I kad već vladaš bar vladaj sobom.

Ne daj da drugi neko zbog tebe strada,

Učini nešto, zdrobi ih nogom!

Možda se vrate kad shvate da si zapravo samo čovek bez duha,

I da ga juriš i bez njega si dugo,

I da ti srce još ponekad lupa.
I da samo želiš da se pomiriš sa Bogom.