the Fabrika: Kiša

Kiša

Tap, tap, tap,

Kaplje niz prozore, kroz maglu,

Kišne kapi spiraju dah...

Nečija ruka po nebu šara

Uzdahe divlje,

Nacrtavši tako pritajni san.

Usne sad beru, po nebeskom vrtu,

Nedostižne višnje,

Slatke kao med.

Telo se grči nad ukusom slatkim

Pobede nad svetom,

Ne pitajući kad.

Misli lete u beskraj,

Znajući

Da takvi trenuci zahtevaju pad.

I sve je slatko,

I miris, i noć, i odsustvo sna,

Vreme ubrizgava samo slad.

A kad prođe,

Kad tama opet obuzme sve,

Ostaće snovi da dočekaju dan.