Пас

Објавила Puff , четвртак, 23. октобар 2014. 21:42

Пре пар година добили смо тог псића као поклон усељења. Жени је, наравно, прирастао за срце па га је водала свуда, а након пар месеци умиљати штенац је израстао у правог кера, мрког погледа и увијеног црног репа. Како су дани пролазили пас је растао све више, мењајући ћуд, неприметно и подомукло. Након мало више од годину дана, колико је био код нас, почео је да режи и лаје на пролазнике, поштара, па чак и на децу. Онда се десило оно од чега сам стрепео. Док га је моја жена шетала окренуо се и угризао је за чланак десне ноге. Дочекала ме је сва уплакана док је пас тихо спавао у ћошку, а ја, изнервиран, скочио сам на њега и добро га ишутирао, а затим му идућег дана направио бокс и купио корпу за лајаву њушку. Ускоро је научио да сам ја нови газда, а не моја жена, и полако се повиновао новој власти уз повремено промукло завијање.
Ускоро је дошла несташица. Прво се приметило управо на керу. Ребра су му се видела испод излизане, сада већ сивкасте длаке, а ход му је био испресецан дрхтајима. Пар месеци након тога и ми смо је осетили на својој кожи, али ништа нисмо могли да учинимо против тога. Посла све мање, а трошкова све више. Црног, као се пас звао, су одавно јели црви. И тачно годину дана од његове смрти избили су немири у граду. Запаљена је полицијска станица, а покрадено пола продавница, као и пар аутомобила, међу којима се нашао и мој. Седео сам кући и псовао. Псовао себе, псовао стару власт, псовао нову, која је искористила немире да се домогне трона, посовао жену, псовао мртво псето. Гађао сам телевизор даљинским управљачем извикао се на комшију који је дошао да ме замоли да се стишам јер му дете спава. Погледао ме је мрко, па сам му лупио шамарчину и врата пред носем.
Наредно јутро сам устао раније, доручковао, прочитао новине, обукао се и кренуо на посао. Пешака. Изашао сам у ходник зграде и дошао до сандучета за пошту. Унутра ме је чекала сасвим нова корпица за лајаву псећу њушку. Натакарио сам је преко носа и уста и подвијеног репа отишао на посао.

| 0 коментара

O gluposti

Објавила Puff , уторак, 30. септембар 2014. 23:49

Glup si čovek. Izvini.
Nisi za bolje. Znaš i sam.
Kad ti kažu zini- ti zineš.
Ako ti kažu dan je-dan!

I to je okej. To je super.
Gulio si redom, tako ti rekli.
Učio, učio, grejao klupe.
Sasvim u redu. Tako su i tvoji pre tebe tekli.

I sad si tu. Na vrhu.
Izgurao svoje. Snagama mase.
Smislili ti stav i svrhu.
Ostaje samo da te se plaše.

A ti ne znaš gde bi krenuo.
Nema pravca da ti legne.
U mozak si samo naredbe zadenuo.
A nema ko da te za grlo stegne.

Pa landaraš levo i desno.
Kao pas bez kanapa.
Nisu te učili da sam sečeš meso.
A sam si. Sam! Pala je klapna.

Onda je masa podigla glavu.
Videla tebe na papirnom tronu.
Pomeš'o si momče san i javu.
Zakoračio u pogrešnu zonu.

I kao što rekoh-glup si. Izvini.
Visi ti glava sad o kanapu.
Nisi zin'o kad su rekli zini.
Upao si glupane u sopstvenu zamku.

| 0 коментара

Sanjati dan

Објавила Puff , петак, 26. септембар 2014. 13:02

Usnila sam jedan san,
Kao ja vučem neku krpu,
I na krpi leži pospan dan
I kroz taj dan ja tad vidim svrhu

Usnila sam i mnogo više
I proleće i sneg, a i kišobrane
Da se valjda sakriju od kiše
Ti dani što sad svrhu brane

I sve u tom snu beše polako
Od neba sto se valjalo po zidu
Pa sve do oblaka sto ređahu se lako
Jer dan sa svrhom svi imaše u vidu

I nosijah džak prepun dana
Sto svrhu kroz sebe utkanu imade
I u džaku tom sakrila se nada
Pa se celo polje orilo od nade

Oh, kakav je to san bio!
Poseban san, sa svrhom od dana
I ta nada, nikad bolje nade,
Sabijeni u deliću moga sana.

A onda se san sam rasanio
Pa se probudih u čudu i  muci.
Ni krpe, ni svrhe, ni dana
Samo nada ostala u ruci.

| 0 коментара

Kafa

Објавила Puff , понедељак, 22. септембар 2014. 23:00

Sedeli smo jedno preko puta drugo u tom užasnom i bučnom mestu, pili kafu. Zapravo pili kafu. I dok sam se trudila da delujem opušteno, on je gledao u moje noge. Onako sa ciganskom slašću je prelazio očima gore dole, a zatim se zaustavio na kolenima, dok mu je cigara nezainteresovano visila na vrhovima prstiju.
-Koliko ima? Godinu? Dve?
-Četiri ustvari.
-Zaista? Jebote, pa da.
Nastavio je da zvera.
-I šta sad?
-Sad? Pa ništa, popijemo kafu u ovom kafiću. I idemo kući.
-Zaista?
-To si već rekao. Da.
-Okej. Znaš da sam oženjen?
-Znam. Videla sam na fejsu.
-Sjajno. Volim je, znaš.
-Znam.
Nisam znala. Popila sam dug gutljaj vodurine sa nekim semenjem koje je plutalo po površini.
-Možemo i da odemo mojoj kući?
-Ne možemo. Ali hvala na pozivu.
-U pravu si, ne možemo. Ne znam šta mi je. Volim tvoje noge.
-Znam.
Ustali smo i krenuli ka izlazu.
-Tu mi je auto. Hoćeš da te povezem?
-Ne moraš.
-Okej, ionako moram da je pokupim sa posla.
Krenuo je ka bulevaru, pa se okrenuo.
-Jebi se, znaš! Mogla je biti dobra priča.
Pokazala sam mu srednji prst. Nije.

| 0 коментара

Problematika jednog Sunca

Објавила Puff , недеља, 10. август 2014. 02:32

Nismo bili sami na planeti,
Nije bilo zaista to,
Bili smo samo malo usamljeni,
A niko se ovde ne raduje zbog tog.

Pa u ruglu smo ugledali lepo,
I time farbali dan i noć,
A kad pogrešnom bojom začiniš krš,
Ti znaš da tom kršu daješ moć.

I tako kotrljaš, okrećeš klapnu,
Što da se pitaš ko je ko,
Kad slovima svojim ti pišeš bajku,
Iako ta bajka sad smrdi na dno.

A mi smo samo hteli, onako,
Da na planeti ne budemo sami,
I kada Sunce zažmiri polako,
Da ne bude Sunce što sija u tami.

Da se i ono pretvori u više,
Jer jedno sunce, nije li malo?
Ako već usamljeni stojimo u tami,
Barem dva takva da nas greju stalno.

Da osetimo i mi sijanje na sebi,
Jer džep ne greje otvrdnele prste,
I kad međusobni zagrljaji otopili nas ne bi,
Da svako svoje Sunce ponese i uzme.

| 0 коментара

(Odlomak..)

Објавила Puff , недеља, 3. август 2014. 18:53

...
Sedeli su na kamenom stepeništu nadomak škole i posmatrali prašnjavi put koji se protezao ispred njihovih stopala.
- Šta da radim?, upita mališa, tmurno čačkajući rupu koja se širila na vrhu patike.
- Ne mogu da ti kažem šta da radiš. Mogu samo da te posavetujem.
Dečak ga začuđeno pogleda - Zar to nije isto?
- Pa, savet je nešto poput ogledala tvoje saveti. Dobar ili loš. Znaš, kad ti neko da savet ti u sebi, tamo duboko, već vidiš šta želiš da učiniš. On će ti samo pokazati odraz onoga što misliš da je ispravno. Razumeš?
Klimnuo je glavom, ali nije razumeo.
Otac uzdahnu. - Samo idi i izvini se mami.
Dečačić ozareno skoči i otrča duž puta, za sobom ostavljajući oblačke prašine. Otac se nakašlja terajući suvu zemlju dalje od sebe dok se smeh širio pustim školskom dvorištem.

| 0 коментара

Kreten

Објавила Puff 18:39

Ako želiš da budeš kreten
Sa kretenskim telom i kretenskim licem,
Onda lepo budi kreten,
Postani kreten čitavim bićem

Slomi im bre volju i moral,
Ko su oni da ti sude,
Ti si kreten i tu je kraj
Nema razloga da ubeđuješ druge

Da nisi kreten i da te boli
To što oni pričaju o tebi
Ti si rešio da budeš takav,
Pokloni se i hvala, izvoli

I sad si kreten
Bravo na tome,
Klanjam ti se, o presveti krele,
A kad opet postaneš čovek
Reci da nikad nisi ni voleo kretene

Poriči i tuži, a i viči
Na sve što hoće da te ubede u drugo
Amnezja tih bledih ljudi,
Biti kreten znaš da je glupo.

(Kao)

| 0 коментара
Пријавите се на: Постови (Atom)