the Fabrika: Srce

Srce

Osećas li taj opojan zadah,

Truli miris srca što treperi,

Larve mu iz aorta niču,

A komore sporo raspadaju.

Ono ipak da voli još ume,

I ne mari za proces što sledi.

Ono želi još malo da živi,

Da oseti radost i lepotu,

Ushićenje koje život pruža.

Ali avaj, sudba mu je kleta,

Pa sad sitno ono mora mreti.

Da je barem kad je mlado bilo

Život, snagu koristiti znalo,

Sad se kao zaboravljen bednik

Ne bi nikad pokajalo.