Smrt
Објавила Puff , субота, 15. децембар 2012. 14:38
Noćas, dok mesec tiho
žubori kroz tamu,
Umire pesma, umiru
ruke,
Ostavljaju me samu.
Oči se sklapaju,
odnose sve,
Smeh, mirise i kap
rose na obrazu mekom.
Usne mrtvom vriskom
teraju život,
Dozivaju noć da uđe u
njih.
Kosa je mirna, ne
pravi zvuke mirisnog vetra,
Leži i čeka da pođe u
smrt.
Ruke se grče, hvataju
vazduh, grabe želje,
Snove daleke, ulice
puste, al’ sve se sliva...
Možda nisu sanjali
to,
Da ne ostave trag,
Da prođu tiho bez opažaja,
Bilo je jače od njih.
Kada je zaspao više
se nije probudio, nikad.
Постави коментар