Danas sam...
Објавила Puff , понедељак, 10. децембар 2012. 13:43
Danas sam ustala iz kreveta. Jutro je bilo
bezlično, kao i svako drugo. Sunce nije davalo znake života jer se verovatno
umorilo od borbe sa oblacima za prevlast nad nebom. Sišla sam do kuhinje i
skuvala kafu, nasula je u belu šolju i srkala tekućinu dok je na radiu prolazio
blagi džez. Telefon nije zazvonio, protestuje već duže vreme. Negde oko pola
dana sam odlučila da napustim pidžamu i uskočim u crni kaput. Crna boja je
lepa, označava samoću i samostalnost.
Tramvaj je truckao dok se para lelujavo dizala
iz sahtova po ulici. Petnaest do pet. Saksofon je mrsio note sa krošnjama koje
su se savijale pod vetrom. Divan prizor grada koji umire. Sišla sam na
poslednjoj stanici, prešla ulicu i sačekala taj isti tramvaj, samo u suprotnom
pravcu. I dalje je lagano truckao, samo što je ovaj put bio opustošen i jadan.
Negde na pola puta napustih gvozdeni prevoz i
priđoh prvoj trafici. Ubrzo sam listala crno beli strip u kome je junak
bezuspešno pokušavao da spasi svet. Nekako nikako da shvati da svetu nema
spasa. Udaranje činela na bubnju je ritmično pratilo lepršanje mantila sivih
prolaznika. U daljini ugledah mirise koji su odavali pekaru i vruć hleb.
Devetnaest časova.
Par ljudi je stajalo u krugu, sa njima i ja. Kroz tamne obrise pokušah da
shvatim njihove priče. Sene su crnele, i svi su se nekako odaljavali, gubeći se
u magli i senci okolnih zgrada. Smeh u pozadini je uobličavao njihov razgovor,
pridajući mu neku nemarnu notu. Odlučih da zveckanjem ključevima u džepu
prekratim vreme. Ubrzo me melodija sa klavirskih dirki isprati u mojoj odluci.
Deset i deset, savršen krug. Uputih se ka svome stanu.
Svetlo je blago tupelo iz ugla sobe, dok se
večera grejala u pećnici. Okrenuh novu stranicu i stadoh motriti slova. Blago
zakrivljenja, ispisana teškim mastilom. Više ni knjige ne prave kao nekad. Još
jedna pobeđena strana, a napolju je noć polovila kroz mrak. Stadoh plesati sa
sobom, dok je umorni džez usporavao ritam. Scena je bledela, ostavljajući za
sobom samo mrke sene i sivi prah.
Danas sam sahranila nekog. Ne verujem da će se
vratiti.
Sutra verovatno neću da ustajem iz kreveta.
Постави коментар