Svađe
Објавила Puff , четвртак, 1. новембар 2012. 16:40
Gledala sam ga dok je sipao kipeću kafu u svoju
omiljeni šolju. Uvek je to fascinantno radio. Držao je lonče u levoj ruci i
nekako preko šake, naopačke, centrirao šolju ispod. Da se čovek zapita kako ne
ispoliva sebe i sve okolo. Ali ne, nasuo je kafu, omirisao sadžaj i pogledao
me.
-Znaš, htela sam da porazovaramo.- rekoh.
-O čemu? Nešto se dogodilo?- promrmlja dok je
srkao vrelu tečnost.
-Trudna sam.
Na trenutak se zagrcnu i uputi mi
najiznenađeniji pogled na čitavom svetu.
-Nemoguće! To je nemoguće, pa pobogu, nemoguće je!
-Pa i nije baš. Za Novu godinu si jedva znao
da zaključaš vrata od kupatila, a kamo li da staviš kondom. A i posle toga
nismo bili baš oprezni.
-Jebote, ne mogu da verujem! Kakva ludnica.
-Šta se toliko iščuđavaš, kao da i sam nisi
znao da se ovo može dogoditi.
-Naravno da ću da se se iščuđavam, kad si
jebeno trudna!
Bacio je šolju o zid i krenuo da šeta napred
nazad po sobi dok se tekućina slivala duž belog zida.
Pomislih na sva sranja koja mi je priredio
prethodnih godina, svaki izliv besa i bacanje stvari koje sam doživela, ovaj i
nije bio toliko traumatičan. Iz dna mozga se poče buditi neka uspavana mržnja
prema njemu i nivo besa u krvi stade se povećavati.
-Skote jedan besramni, kako smeš tako da
reaguješ! Kao da sam samo ja kriva za ovo! Ako ne želiš dete sa mnom reci i
otići ću bez pogovora! Nemoj samo molim te glumeti iznenađenu osobu jer oboje
dobro znamo koliko smo pazili!
Naglo je skočio, uhvatio me za ramena i podigao
visoko. Na trenutak sam čula kako mi kosti krckaju pod neprirodnim položajem i
pritiskom u kojem su se našle.
-Još jednom vikni na mene i ubiću Boga u tebi,
jebena kurvo!
-Što, da nećeš možda da me zadaviš i zakopaš
negde. Daj, svi znamo kolika si ti pičkica ustvari. Samo znaš da bacaš stvari i
vičeš bez razloga.
Lice mu je prelazilo iz bele u crvenu
boju. Uhvatio me je za ruku, povukao ka
ulaznim vratima, besno ih otvorio i gurnuo me napolje. Nažalost, noga mi je zapela
za prag usled brzine i skotrljah se niz stepenice. Ošamućeno podigoh pogled ka
njemu, a zatim osetih zaslepljujuć bol u stomaku i krv koja se slivala niz moje
butine.
Pogledah ga još jednom i promumlah- Jesi i
ovaj put pazio?
Nasmejao se i...
...zalupio sam vrata dok je ona ležala u lokvi
krvi. Naslonio sam se na zid i duboko udahnuo. Ko je jebe kad sam sterilan.
Брате. Колико јебеш, ово није нормално! Одушевљење је мала реч за оно што сад осећам! Ово шаљи негде. Озбиљно. Кидалица! Најбоља ствар до сад, кунем ти се. :)))