Svađe

Објавила Puff , четвртак, 1. новембар 2012. 16:40


Gledala sam ga dok je sipao kipeću kafu u svoju omiljeni šolju. Uvek je to fascinantno radio. Držao je lonče u levoj ruci i nekako preko šake, naopačke, centrirao šolju ispod. Da se čovek zapita kako ne ispoliva sebe i sve okolo. Ali ne, nasuo je kafu, omirisao sadžaj i pogledao me.
-Znaš, htela sam da porazovaramo.- rekoh.
-O čemu? Nešto se dogodilo?- promrmlja dok je srkao vrelu tečnost.
-Trudna sam.
Na trenutak se zagrcnu i uputi mi najiznenađeniji pogled na čitavom svetu.
-Nemoguće! To je nemoguće, pa pobogu, nemoguće je!
-Pa i nije baš. Za Novu godinu si jedva znao da zaključaš vrata od kupatila, a kamo li da staviš kondom. A i posle toga nismo bili baš oprezni.
-Jebote, ne mogu da verujem! Kakva ludnica.
-Šta se toliko iščuđavaš, kao da i sam nisi znao da se ovo može dogoditi.
-Naravno da ću da se se iščuđavam, kad si jebeno trudna!
Bacio je šolju o zid i krenuo da šeta napred nazad po sobi dok se tekućina slivala duž belog zida.
Pomislih na sva sranja koja mi je priredio prethodnih godina, svaki izliv besa i bacanje stvari koje sam doživela, ovaj i nije bio toliko traumatičan. Iz dna mozga se poče buditi neka uspavana mržnja prema njemu i nivo besa u krvi stade se povećavati.
-Skote jedan besramni, kako smeš tako da reaguješ! Kao da sam samo ja kriva za ovo! Ako ne želiš dete sa mnom reci i otići ću bez pogovora! Nemoj samo molim te glumeti iznenađenu osobu jer oboje dobro znamo koliko smo pazili!
Naglo je skočio, uhvatio me za ramena i podigao visoko. Na trenutak sam čula kako mi kosti krckaju pod neprirodnim položajem i pritiskom u kojem su se našle.
-Još jednom vikni na mene i ubiću Boga u tebi, jebena kurvo!
-Što, da nećeš možda da me zadaviš i zakopaš negde. Daj, svi znamo kolika si ti pičkica ustvari. Samo znaš da bacaš stvari i vičeš bez razloga.
Lice mu je prelazilo iz bele u crvenu boju.  Uhvatio me je za ruku, povukao ka ulaznim vratima, besno ih otvorio i gurnuo me napolje. Nažalost, noga mi je zapela za prag usled brzine i skotrljah se niz stepenice. Ošamućeno podigoh pogled ka njemu, a zatim osetih zaslepljujuć bol u stomaku i krv koja se slivala niz moje butine.
Pogledah ga još jednom i promumlah- Jesi i ovaj put pazio?
Nasmejao se i...

...zalupio sam vrata dok je ona ležala u lokvi krvi. Naslonio sam se na zid i duboko udahnuo. Ko je jebe kad sam sterilan.

4 Response to "Svađe"

Митоман Says:

Брате. Колико јебеш, ово није нормално! Одушевљење је мала реч за оно што сад осећам! Ово шаљи негде. Озбиљно. Кидалица! Најбоља ствар до сад, кунем ти се. :)))

Puff Says:

Hvala, konju, divan si. :))
Mogu da pošaljem baki i deki umesto čestitke za Božić, to mi jedino pada na pamet.

Митоман Says:

Ne budi sakrastičan konj. Ovih par priča u poslednje vreme su vrhunac svega što sam od tebe pročitao i vrlo su dobre i idi, šalji negde, a ne samo babi i dedi. Pričaćemo. :*

Puff Says:

Dobro je to da ne idem silaznom linijom. Hajd. :*

Постави коментар