Fabrika (Saznanje)
Објавила Puff , петак, 13. јул 2012. 17:49
Tog dana je odlučila da ode u imigraciono i
raspita se za njega. Ta solucija joj je jedina preostala.
Malo se motala oko ulaza, pokušavajući da kroz
staklena vrata snimi radnike unutra i da nađe nekog sa blagim izrazom lica koji
bi joj ukazao pomoć. Ušla je, vidno razočarana jer su sve face bile iste – lica
flegme. Prišla je pultu i zatražila od nervozne sekretarice ime radnika koji bi
joj mogao pomoći, tiho objašnjavajći svoju situaciju. Gospođa sa druge strane
pulta je podigla obrve, na trenutak prekidajući razgovor koji je vodila preko
masnog telefona.
-Prva vrata desno, kroz onaj tamo hodnik.
-Hvala Vam.
Ušla je u malu kancelariju gde je na u uglu
stajao radni sto sa gomilom nabacanih papira iza kojih se pomolila poćelava
glava namrštenog čovečuljka. Ispričala mu je šta se desilo, izostavljajući
pojedine detalje i dodavajući neke da bi priča izledala što belja.
-Žao mi je gospođice, ali naši podaci su veoma
poverljivi, i ne mogu tek tako bilo kojoj osobi sa ulice da dam informacije.
-Znam, ali on je moj, umm, verenik, a policija
mi nije ni od kakve pomoći u ovoj situaciji. Čak i da ga pronađe deportovaće ga
zauvek.
-Sve razumem, ali poverljivost je poverljivost.
A i ne biste mnogo saznali ovde, vaš verenik se nije dve godine pojavljivao u
imigracionom.
Utom se iz hodnika začu neka graja. Ljudi su
aplaudirali, i usklikivali nečemu. Okrenula se, pogledala u čoveka koji je opet
zaronio među papire, a zatim je izašla napolje. Desetak ljudi se skupilo ispred
televizora zakačenog na zidu i pomno posmatralo vesti. Krajičkom uha je čula
fragmente najnovijih vesti: „Pronađen lek za kancer... kraj genetskim
mutacijama i hiv-u... svet konačno može da odahne...“
Bledo je gledala u patos ispred sebe i
pokušavala da udahne.
Svet kakav poznaje uskoro će se završiti i
tačno je znala ko je umešan u to. Kopkalo ju je to što nije znala da li je
svojom voljom hteo da baš danas promeni budućnost.
Пријавите се на:
Постови (Atom)