Srebrni puž

Објавила Puff , недеља, 25. мај 2014. 19:08

Vraćajući se sa planete Jedan svratio sam do kafane na obroncima Marsa. Tipična zarđala kafana u prikolici, sa bljutavim milkšejkovima i bajatim tubama mesa. Ništa bolja od bilo koje druge koju ćete naći u okrugu Blink.

Zaseo sam u ćošak dok je konobarica dopuzala do mene i spustila pikslu na sto: "Nema pljuvanja po podu", procedi ona.

Šmrknuh pljuvačku i progutah dok sam motao guku duvana. Dim se proširi po čitavoj prikolici, terajući par crva da se smežuraju i posive na tren. Mrki pogledi i iskeženi redovi zuba upozoravali su da ne duvam u njih.
Škljocnuh upaljačem i srknuh vrelu kafu koju je donela gmizulja sa debelo namazanim crvenim karminom, koji je štrčao svuda samo ne po mlitavim usnama. Novine koje su stajale naspram mene pokazivale su datum od juče. Stadoh listati.

Traži se: Ubio tri Irakijana i opljačkao osam rančeva repatica.

Jaka stvar. Kao da su Irakijanci neka bića. Sišu kljunovima po zemlji i jedu prostalih jedan posto zeleniša na planeti. Prokletstvo.

Nagrada: Šaka plastinjaka. 

Puna kapa.

Ustadoh i priđoh žućkastom crvu koji je ždrao prekaljeni sendvič sa larvama. Ne znam čak ni kako se to naziva. Jebeni retardi. Okrenuo je svoja okruglasta usta sa barem trideset redova zuba oštrih kao skalper ka meni. Šušnu nešto pa se preturi usled noža koji mu je štrčao tik ispod donje usne. Džaba ti čulo njuha kad ne vidiš nož po bradom.

Vriska i šištanje se proteglo duž obronka, a Sunce je čekalo zalazak. 

Uleteh u čuknuti kadilak i krenuh dalje. Sad će cena biti dve šake plastinjaka. Zastadoh tek par sati kasnije i pogledah u gepek. Moj brat blizanac je prestrašeno spavao ne znajući presudu. Naspram mog auta parkiran je huver lebdeći i čekajući isporuku ozloglašenog Srebrnog puža. 

Pogledah se u retrovizor, ovako osakaćenog niko me ne bi prepoznao. Držao sam u ruci dve šake plastinjaka dok je moj brat vrištao u huveru. Šta sve čovek danas neće raditi zbog malo para. Srebrni puž i dalje jaše!


Ne pišem

Објавила Puff , субота, 24. мај 2014. 21:07

Ne pišem više,
jer kad pišem sve svoje probleme stavim na list
ucrtam grafike i grafikone
linije duge i tanke života
i on na kraju ne ostane čist
jer ni moj život nije čist

A kad pišem
sve ispliva na površinu
medved sa kandžama grabi kroz proreze tame
kad padne klapna i kad se priče otvore
sve što skrivam izađe na čistinu
i okuje me i slomi na silu.

Čak i kad se suzdržim
I ne pomenem ovo ili ono
tanke niti izvezu koz tkanje
obrise reči da se zna
na koga mislim i kome se klanjam.

I onda ne pišem.
Ne pišem uvek, samo nekad
retko
kad zapravo ni nemam šta reći
jer tada znam da je reza na vratima jaka
i da ništa ne probija kroz ove prazne reči

Čekić

Објавила Puff , среда, 7. мај 2014. 14:27

Ustala sam tog jutra i razbila mu lobanju. Ležao je smireno na krevetu, sanjajući ko zna šta o ko zna kome, prišla sam sa leve strane i čekićem obloženim crnom gumom zamahnula najjače što mogu. Na tren pomislih da će ustati držeći se za glavu i pogledati me čudno, ali ostao je da leži u istom položaju dok je krv podlivala na lobanji. Nisam ni slutila da mogu tako jako da zamahnem.
Ćelava glavurda sa hematomom veličine Rusije vrirela je iz zamrzivača. Nije mogao da stane ceo u zamrzivač pa sam sedela naspram njega i posmatrala komičnu scenu. Glava i ruka su izvirale iznad ivice, kao da osmatraju situaciju. Uzeh kohinjski nož, onaj reckasti za hleb, i prionuh na posao. Par minuta kasnije pločice u kuhinji su imale crvenkastu boju.
Dve kese za đubre, pune do vrha, curkale su po hodniku praveći užasnu horor scenu. Sad već znam da nije trebalo tako, ali džaba. Čekam da padne mrak, pa ću odvući kese u kontejner i otići kod babe i dede u selo da odmorim glavu. Mrak samo što nije pao, pa počeh pripremati gumene rukavice i čizme u tonu. Krv se slivala niz čitave stepenice,  pa sam proklizavala skroz do izlaza.
Dovlačim jednu kesu i ostavljam je pored kontejnera, jer je debeli pretežak da bih ga podigla, a onda odlazim po drugu. Vučem, dok se kesa cepa ostavlja deliće mesa iza sebe. I taman da završim sve i pobednički protrljam ruke shvatim da na deset koraka od mene stoji lik sa orlovskim nosem, pored medveda sa čekićem umesto šake. Crvenooki medved je držao smešnog baticu u roze helankama, naopačke, dok mu se ovaj drugi unosio u facu. Na tren se pogledasmo. Zatim su i oni i ja nastavili.

Uzeh da čitam "Lolitu" dok se napolju čulo: "Vraćaj nam jebeni domen, sad će medved glavu da ti iščuka!!". Čekići  su ovih dana u modi.