the Fabrika

Vraćajući se sa planete Jedan svratio sam do kafane na obroncima Marsa. Tipična zarđala kafana u prikolici, sa bljutavim milkšejkovima i bajatim tubama mesa. Ništa bolja od bilo koje druge koju ćete naći u okrugu Blink.

Zaseo sam u ćošak dok je konobarica dopuzala do mene i spustila pikslu na sto: "Nema pljuvanja po podu", procedi ona.

Šmrknuh pljuvačku i progutah dok sam motao guku duvana. Dim se proširi po čitavoj prikolici, terajući par crva da se smežuraju i posive na tren. Mrki pogledi i iskeženi redovi zuba upozoravali su da ne duvam u njih.

Škljocnuh upaljačem i srknuh vrelu kafu koju je donela gmizulja sa debelo namazanim crvenim karminom, koji je štrčao svuda samo ne po mlitavim usnama. Novine koje su stajale naspram mene pokazivale su datum od juče. Stadoh listati.

Traži se: Ubio tri Irakijana i opljačkao osam rančeva repatica.

Jaka stvar. Kao da su Irakijanci neka bića. Sišu kljunovima po zemlji i jedu prostalih jedan posto zeleniša na planeti. Prokletstvo.

Nagrada: Šaka plastinjaka. 

Puna kapa.

Ustadoh i priđoh žućkastom crvu koji je ždrao prekaljeni sendvič sa larvama. Ne znam čak ni kako se to naziva. Jebeni retardi. Okrenuo je svoja okruglasta usta sa barem trideset redova zuba oštrih kao skalper ka meni. Šušnu nešto pa se preturi usled noža koji mu je štrčao tik ispod donje usne. Džaba ti čulo njuha kad ne vidiš nož po bradom.

Vriska i šištanje se proteglo duž obronka, a Sunce je čekalo zalazak. 

Uleteh u čuknuti kadilak i krenuh dalje. Sad će cena biti dve šake plastinjaka. Zastadoh tek par sati kasnije i pogledah u gepek. Moj brat blizanac je prestrašeno spavao ne znajući presudu. Naspram mog auta parkiran je huver lebdeći i čekajući isporuku ozloglašenog Srebrnog puža. 

Pogledah se u retrovizor, ovako osakaćenog niko me ne bi prepoznao. Držao sam u ruci dve šake plastinjaka dok je moj brat vrištao u huveru. Šta sve čovek danas neće raditi zbog malo para. Srebrni puž i dalje jaše!