To kad čekaš
Објавила Puff , понедељак, 4. мај 2015. 13:56
Ispupeo van okvira mog vidokruga,
I nije čak ni ostavio trag.
Gasio se sa svetiljkom na ulici,
I tepereo na slici,
U mojoj glavi.
Čekala sam da prođe.
Dole, niz daljinu i zaboli.
Ali prošao nije nikad,
I ta slika
I dalje cepa dan.
Na kraju se završila priča,
Sa dva stiha,
I dve reči,
Ništa o sreći,
Samo bljutavi san.
A ja sam stajala u uglu,
I brojala reči, vrtela u sklop
Od tišine i u dahu,
Pa kad mu pogled uhvatim u mahu
Misao mu znam,
I koga sanja.
Od svih rastojanja
Ovo je najteže,
Ali toj priči se odavno gasio
dan.
Jer kad veče počne da pada,
Povrh ovog blatnjavog grada
Niko od nas neće sanjati taj
san.
Već nešto sasvim treće.
Постави коментар