the Fabrika: Sanjati dan

Sanjati dan

Usnila sam jedan san,

Kao ja vučem neku krpu,

I na krpi leži pospan dan

I kroz taj dan ja tad vidim svrhu

Usnila sam i mnogo više

I proleće i sneg, a i kišobrane

Da se valjda sakriju od kiše

Ti dani što sad svrhu brane

I sve u tom snu beše polako

Od neba sto se valjalo po zidu

Pa sve do oblaka sto ređahu se lako

Jer dan sa svrhom svi imaše u vidu

I nosijah džak prepun dana

Sto svrhu kroz sebe utkanu imade

I u džaku tom sakrila se nada

Pa se celo polje orilo od nade

Oh, kakav je to san bio!

Poseban san, sa svrhom od dana

I ta nada, nikad bolje nade,

Sabijeni u deliću moga sana.

A onda se san sam rasanio

Pa se probudih u čudu i muci.

Ni krpe, ni svrhe, ni dana

Samo nada ostala u ruci.