Ožiljak
Објавила Puff , уторак, 23. октобар 2012. 03:38
Pažljivo ga je posmatrala. Imao je ožiljak duž
čitave desne strane njegovog lica. Neuspešno je pokušavala da uhvati pogledom
odgovor da li se kada trepne taj isti ožiljak nastvalja preko očnog kapka i
prostora koji je zaklanjao trepavicama. Želela je da pređe prstima preko te
ružičaste kože, da oseti svaku neravninu i ispupčenje koje mu je ta kobna
uspomena ostavila. Samo je htela da zna šta se iza te oštećene kože krije,
misleći da će ga to barem malo približiti njoj. Htela je da misli da mu je to
stanje u kom se nalazio neka logična posledica koje nije mogao da se otrese.
Trauma iz detinjstva koja ga je isekla i spolja i iznutra. Nije mogla sa shvati
da neko može prirodno biti takav kakav je bio on.
A on se ponašao kao da nije svestan sebe. Često
bi potpuno ravnodušno zapitao osobu u šta gleda, iako je ta ista osoba bez
imalo učtivosti parala pogledom njegovo lice. Valjda se posle dugog niza godina
stvori navika. Srasteš sa njom, kao što bi rana srasla onako kako je prespojiš
koncem za ušivanje,
Jednom, eto, dok su šetali ulicom, razgledajući
izloge i hvatajući miris pekara i prženih kestenova, zapitala ga je, sasvim
bezazleno, čemu sve to.
Pogledao ju je bez tračka nade u očima,
namignuo, pokazujući pravu liniju koja se ipak nije zaustavljala očnom
jabučicom, okrenuo se i otišao.
Ostala je na sred ulice, dozvoljavajući
užurbanoj masi da je gura dok je pogledom tražila izlaz.
Neke stvari je možda bolje i ne saznati.
E, ovo je prava stvar. Idemo na konkurse! :D
http://konkursiregiona.net/