Cirkus
Објавила Puff , среда, 10. август 2011. 00:57
-Bako, ispričaj nam priču za laku noć.
Dečak i devojčica, udobno ušuškani u svojim krevetima molećivim pogledom gledali su omalenu staricu koja je sedela na drvenoj stolici za ljuljanje.
-Dobro, dobro, ali jednu kratku pričicu, već je kasno, do sada ste već trebali da uveliko sanjate sladolede i kokice.
„Pre mnogo godina dok je vaša baka bila mala nisu postojali televizori u svakoj kući, deca su se skupljala na ulici, pravila gluposti, bilo je mnogo lepše nego sad.
I baš u to vreme stigao je cirkus u naš mali gradić. Ubeđivala sam oca skoro dva dana da me odvede da vidim tu veličanstvenu predstavu, kako su je predstvljali plakati polepljeni po prašnjavim uličicama.
Napokon je pristao, rekao mojoj majci da mi spremi najlepšu haljinu i da očetka njegovo staro – novo odelo za posebne prilike. Dok smo išli ulicom poskakivala sam od sreće, zamišljajući predivne klovnove koji skakuću po podijumu, slonove, žirafe i kojekakve maštarije koje samo jednom detetu mogu pasti na pamet.
Seli smo u prvi red, ispred nas se dizala prašina od rekvizita koje su postavljali radnici.
Predstava je počela. Mali beli psić je izašao i napravio krug oko podijuma, a zatim se smestio na stolicu na sredini i počeo da laje. Za njim je zašao čovek u fraku, prišao psu i šapnuo mu nešto. Pas je skočio, napravivši salto, i ondah ujeo svog gazdu za tur i pobegao iza scene. Svi su se slatko nasmejali.
Nakon njih izašli su klovnovi u sjajnim, šarenim odelima, zasmejavajući publiku koja je u neverici gledala njihove vratolomije.
Ondah su se na sceni smenjivale tačke. Ogomni slon, sa prelepim, zlatnim dukatima na glavi je plenio svojim šarmom. Četiri lava su skakala sa stolice na stolicu, ne obraćajući pažnju na prestrašenu publiku.
Predstava se polako bližila kraju, scena je pala u potpuni mrak i na nju je izašao čovek u odelu sa cilindrom na glavi. Naklonio se par puta, a zatim skinuo šešir, par puta mahnuo njime i izvukao zeca i istog šešira. „Mađioničar“, ciknula sam!
Izvodio je najneverovatnije stvari. Učinio je da golub iz njegove ruke nestane, izvlačio je po nekoliko metara duge marame iz minijaturne čaše, sve je ostavio bez daha. Bila je to najlepša noć u mom životu.“
Deca su sanjvih očiju posmatrala staricu.
-Blago tebi, bako, mi nikad nismo bili u cirkusu.
-Ima vremena, vodiću vas, prvi puta kad cirkus stigne u naš grad.
Deca su se nasmejla, a zatim utonula u san.
Starica ugasi svetlo u sobi i uputi se ka tremu u dvorištu. Sede na pletenu stolicu i poče razmišljat o priči. Nije htela da im kvari iluziju, iako je znala da priča nije dovršena.
„Kada se predstava završila htela je da vidi sve te izvođače još jednom. Sačekala je da se otac zapriča sa poznanikom i polako se iskrala i ušunjala iza scene. Dugo je stajala i posmatrala prizor.
Klovnovi su poskidali svoja odela i sedeći u nekim dronjama pušili su cigarete, pili jeftin burbon i igrali karte. Prepoznala ih je po ostatcima šminke koja im se razmazala po licu. Svoje kostime su nemarno nabacali na gomilu, koja nije izgledala tako sjajno i šareno kao na sceni. Jedan se okrenuo i šutnuo malog belog psa. Pas je samo zacvileo i odhramao iza kutija.
Mačke su bile zatvorene u male kaveze i umorno gledale u daljinu. Njihovo, naizgled, sjajno krzno se olinjalo u pramenovima ostavljajuci za sobom roze pečate po telu.
Mađioničar se grohotom smejao hvatajući ženu koja je vodila predstavu sa slonovima, pokušavajući da je privuče i poljubi, ona se opirala smejuljeći se, a zatim se glasno nakašljala bacajući cigaru na pod i gaseći je pljuvačkom sa naznakama tuberkuloze.
Ništa nije bilo kao što je izgledalo na sceni. Slomljeno se okrenula i vratila svom ocu. Više nikad nije zatražila da poseti neki cirkus."
Nasmejala se svojoj nekadašnjoj naivnosti, želeći da nikad nije otišla iza scene tog propalog cirkusa. Možda da nije tako rano razbila iluzije o savršenom svetu, možda bi njen život drugačiji bio.
Slegnula je ramenima i krenula na spavanje. Njen život nikako nije mogao biti bolji od ovog. I opet se nasmejala svojoj naivnosti da bi jedan događaj mogao da promeni sve.
Постави коментар