Mirna noć
Објавила Puff , петак, 2. август 2013. 23:27
Pre par godina sam nadničila kod
nekih ljudi, pokušavajući da zaradim nešto novca za život. Zapravo nas par je radilo tu, deleći
zajedničke prostorije i spavaonicu. Meni je kao cimerka pripala jedna starija
žena, one sorte kakvu zamrziš od trenutka kada se pojavi u prostoriji. Čitava
njena telesina je odavala antipatičnost i izazivala prigušene uzdahe patnje i
netrpeljivosti.
Nosila je odeću usirenu od znoja, prikrivajući
smrad masću sa mirisom nevena od čega je svako imao nagon za povraćanjem. Njena
postelja je bila braonkasto žuta sa
dubokim ulegnućima za stomačinu. Nekako, iako je bila odvratna svi su je sa
fascinantnošću gledali, kao da su želeli da ičikavaju svoj stomak i živce. Meni
je posebno teško palo jer je sa mnom delila sobu. Čitavu noć bi hrkala ne
obazirući se na moje povike da prestane, tako da sam morala da razvijem tehniku
bežanja na spavanje pre nje da bi kad ona dođe na počinak ja već bila u dubokom
snu.
Najčešće ne bi ni išla u kupatilo, češala bi
svoju debelu guzicu, a zatim rukom dodirivala svaki predmet koji joj je
preprečavao put. Dok je jela jednom rukom je zadržavala hranu da ne ispadne iz
prepunih usta, a drugom rukom preturala ostatak hrane u tanjiru. Fascinantno je
bilo samo posmatrati taj proces. Kao da je neko konstantno vrebao njen tanjir,
a ona ga uzorno čuvala, pokušavajući što pre da poždere svoj deo. Sve to i ne
bi bilo toliko loše da nas nije ubeđivala u nemoguće stvari. Neprestano je
mudrovala i savetovala. Onaj tip osobe koji mora da kaže bilo šta po svaku
cenu! Kao da je ćutanje poslato od đavola.
I sve to u veoma malom prostoru.
Jedan dan, dok je žvakala prženu papriku,
bacajući salatu sa jedne strane tanjira na drugi, držala mi je predavanje kako
je zapravo odlično jesti masnu hranu jer time se organizam samo i hrani.
Posmatrala sam kap narandžaste masti kako se sliva niz bradu moradoh da je
upitam- A zar se vi svinje ne hranite u koritu?
Zastala je na trenutak, verovatno čekajući da
joj informacija dopre do mozga, a zatim je zamahnula rukom i lupila mi
šamarčinu. Kunem se da mi je plomba ispala iz zuba. Nasmejah se i promrmljah-
Zaklaću te na spavanju.
Ustala je i poletela napolje. Te noći krevet
joj je ostao prazan, a ja sam imala dobrih 6 sati neprekidnog sna. Sledeće
jutro gazda ju je našao u voćnjaku smrznutog pogleda i slomljenog vrata. Kažu
da im je provalila u podrum, papila barem litar rakije i tako pijana se
verovatno saplela i slomila vrat. I ja, šta ću, moram da im verujem.
A ti, ti ne hrčeš, zar ne? Spavaj sad, lep je
dan sutra, ima će dosta da se radi.
Постави коментар