Let
Објавила Puff , среда, 20. јул 2011. 22:17
Svetlost, moja soba, ali nije moja. Sve je pogrešno, nekako tuđe.
I ove ruke, prsti, kao da nisam ja, ali znam da jesam. Moj mozak, misli, i počinjem da shvatam- ispran, prazan, prodan, izopačen! Tolike godine bačene u ponor za šaku prividne moći, običnog metala. Uzimam ogledalo, nema me, vidim sobu iza. Nakon momenta večnosti primećujem siluetu, svetla kosa, bela put, ali nemam oči! Dve crne rupe zjape na mestima gde su nekad igrale loptice pune nade i entuzijazma. Postao sam utvara. Sve sto nisam hteo postao sam. Sam, napušten, alav tuđ, sebe žrtvovao da bih kupio druge. Da sam barem dušu prodao đavolu, on je velik igrač, ali ne, ja sam je iskasapio na sitne deliće, prosuo je gladnim svinjama, jer za njih je moja dragocena duša, kao duše mnogih, samo smeće, obične pomije, koje ih tove dok i one same ne postanu spremne za klanje. Sad nema natrag. Hocu da plačem, samo ne znam kako, sva ljudskost kao da je nestala.
I onda osetih- životinja u meni polako se budi. Nemam još mnogo vremena. Ukoliko shvati sta se dešava ostaću zauvek zarobljen u mom telu. Ne smem da dozvolim da ubije ovo malo mene u meni! Stajem na prozor, pogledam dole- deveti sprat.
Oduvek sam želeo da letim.
Лет, лет, бубамаро... :))
Ајд сад озбиљно, сви имају понеки текст са летењем, само ја јок. Крадем ти идеју, да пробам нешто да саставим. ;)
п.с. Добар си Сељо, чим ти ја крадем идеје. :Р