O piscu
Објавила Puff , субота, 26. октобар 2013. 20:33
Škrabao je po belom papiru, povremeno ližući
vrh naliv pera, od čega mu je jezik bio crn. Zamišljeno pogleda prašnjavi ćošak
sobe očekujući da mu paučina da odgovor. Pisao je tako puna tri sata. Naglo ustade
i odjuri do prozora.
-Je li - Obraćajući se tamnoj prilici
koja je čitavo to vreme sedela na sofi prekrivenoj mrakom.-šta misliš, da li su otišli?
Prilika povuče par dimova iz lule i strese
prašinu sa fraka.
-Da, i ja mislim
da jesu. Nešto mi to govori.
Odšeta natrag do stolice i nastavi pisati. -Mada, svakako će mi biti potreban papir,
ovde je ostalo samo par lista.
Opet naglo ustade i ponovi rutu od malopre,
samo što je ovoga puta pomerio teške zavese žute dima.
–Da, otišli su,
moram otići da kupim papir. Ti ostani ovde.
Prilika klimnu glavom i dunu dim ka plafonu.
Zgrabio je sako i pojurio napolje, vrteći u
džepu par novčića. Znao je za knjižaru samo par blokova dalje, pa zaključi da
je bolje da požuri jer je sunce brzo zalazilo. Siđe niz stepenice u par koraka,
a zatim gurnu teška vrata od hrastovine koja su mirisala na svež lak, i ubrzo
nađe na ulici koju je sumrak polako hvatao.
Vetar je duvao sa severa, terajući ga da rukom
pridržava braon šešir kojim je prikrivao ćelu po sred glave. Na kraju prikupi
hrabrost i skide šešir i ubrza korak. Par prolaznika se sklonilo u stranu dok
je hitao sredinom pločnika prskačući hidrofore, šahte, kućiće i prosuto đubre.
Konačno, onako zadihan, zaustavi se ispred stepenica koja su vodila u suteren u
kom je udobno smeštena minijaturna knjižnjara. Namesti par pramenova koje je
vetar razduvao i uđe unutra. Par sekundi kasnije izađe zadovoljno stežući
hartiju na grudima. I opet isti proces samo u suprotnom smeru. U svoj toj žurbi
nije primetio plavi auto koji ga je pratio čitavu njegovu rutu. Na samo par
metara od hotela auto ubrza naglo skrećući na pločnik svom silinom se zakuca
njega, ostavljajući za sobom cne tragove po asfaltu. Momak završi par metara
dalje, grčeći šake u bolu dok je hartija letela po ulici. U sekundi se čula
samo felna koja se lagano kotrljala niz pločnik. Auto opet zabruji, okrenu se i
nastavi svoj put ostavljajući svoju žrtvu da nepomično leži na pločniku.
Ustao je i pogledao okolo, a zatim odsečnim
pokretima skinuo prašinu sa sakoa, namestio par pramenova razbarušenih udarom,
a zatim se uputio ka hotelu. Vrtata od hrastovine se otvoriše, on se pope uz
stepenice u par koraka i uđe u svoju sobu. Na sofi, prekrivena senom prilika je
i dalje pušila lulu. Priđe joj, i sede pored nje.
-Ni ti nisi uspeo
da dovršiš priču?
Prilika odmahnu glavom i dodade mu lulu. Zatim
oboje potonuše u mrak.
Ćero, čit'o sam ovo još onda kad si napisala, al' sam se sad vratio da ti kažem kako je do jaja. :D Mnogo inače volim te zajebancije sa živim senkama i to. <3