the Fabrika: Kafana

Kafana

U skladu sa praznicima koji nastupaju jedna pesmica, doduše davno napisana...

Naručim čašu opore jave,

Pomešam sa njom kašičicu sna,

Pijem je uspravno, dignute glave,

Sa dostojanstvom negde u džepu.

Tek onda zapalim cigaretu laži,

Samo da zamagli oholi svet,

Da umrtvi njihove zločeste draži

I da se smeju takav je red.

U ovoj kafani na račun drugih se pije,

Svako svoju istinu ispod stola guta,

Jer to je narod kakav svet video nije,

Za njih je laž svakodnevna maršuta.

Svojim prijateljima ispredaju priče,

Jer stvarnost pravu svakako podneli ne bi,

Ne smeju da pokažu da na masu liče,

To čak nikad ne priznaju ni sebi.

I opet sama sedim za stolom,

Svoju istinu pijem kao bozu,

Moram da se suočim sa sudbinom golom,

Licemeri, ne deluje, naspite mi novu dozu!