Vraćajući se sa planete Jedan svratio sam do kafane na obroncima Marsa. Tipična zarđala kafana u prikolici, sa bljutavim milkšejkovima i bajatim tubama mesa. Ništa bolja od bilo koje druge koju ćete naći u okrugu Blink.
Zaseo sam u ćošak dok je konobarica dopuzala do mene i spustila pikslu na sto: "Nema pljuvanja po podu", procedi ona.
Šmrknuh pljuvačku i progutah dok sam motao guku duvana. Dim se proširi po čitavoj prikolici, terajući par crva da se smežuraju i posive na tren. Mrki pogledi i iskeženi redovi zuba upozoravali su da ne duvam u njih.
Škljocnuh upaljačem i srknuh vrelu kafu koju je donela gmizulja sa debelo namazanim crvenim karminom, koji je štrčao svuda samo ne po mlitavim usnama. Novine koje su stajale naspram mene pokazivale su datum od juče. Stadoh listati.
Traži se: Ubio tri Irakijana i opljačkao osam rančeva repatica.
Jaka stvar. Kao da su Irakijanci neka bića. Sišu kljunovima po zemlji i jedu prostalih jedan posto zeleniša na planeti. Prokletstvo.
Nagrada: Šaka plastinjaka.
Puna kapa.
Ustadoh i priđoh žućkastom crvu koji je ždrao prekaljeni sendvič sa larvama. Ne znam čak ni kako se to naziva. Jebeni retardi. Okrenuo je svoja okruglasta usta sa barem trideset redova zuba oštrih kao skalper ka meni. Šušnu nešto pa se preturi usled noža koji mu je štrčao tik ispod donje usne. Džaba ti čulo njuha kad ne vidiš nož po bradom.
Vriska i šištanje se proteglo duž obronka, a Sunce je čekalo zalazak.
Uleteh u čuknuti kadilak i krenuh dalje. Sad će cena biti dve šake plastinjaka. Zastadoh tek par sati kasnije i pogledah u gepek. Moj brat blizanac je prestrašeno spavao ne znajući presudu. Naspram mog auta parkiran je huver lebdeći i čekajući isporuku ozloglašenog Srebrnog puža.
Pogledah se u retrovizor, ovako osakaćenog niko me ne bi prepoznao. Držao sam u ruci dve šake plastinjaka dok je moj brat vrištao u huveru. Šta sve čovek danas neće raditi zbog malo para. Srebrni puž i dalje jaše!
Ustala
sam tog jutra i razbila mu lobanju. Ležao je smireno na krevetu, sanjajući ko
zna šta o ko zna kome, prišla sam sa leve strane i čekićem obloženim crnom
gumom zamahnula najjače što mogu. Na tren pomislih da će ustati držeći se za
glavu i pogledati me čudno, ali ostao je da leži u istom položaju dok je krv
podlivala na lobanji. Nisam ni slutila da mogu tako jako da zamahnem.
Ćelava
glavurda sa hematomom veličine Rusije vrirela je iz zamrzivača. Nije mogao da
stane ceo u zamrzivač pa sam sedela naspram njega i posmatrala komičnu
scenu. Glava i ruka su izvirale iznad
ivice, kao da osmatraju situaciju. Uzeh kohinjski nož, onaj reckasti za
hleb, i prionuh na posao. Par minuta
kasnije pločice u kuhinji su imale crvenkastu boju.
Dve
kese za đubre, pune do vrha, curkale su po hodniku praveći užasnu horor scenu.
Sad već znam da nije trebalo tako, ali džaba. Čekam da padne mrak, pa ću odvući
kese u kontejner i otići kod babe i dede u selo da odmorim glavu. Mrak samo što
nije pao, pa počeh pripremati gumene rukavice i čizme u tonu. Krv se slivala
niz čitave stepenice, pa sam
proklizavala skroz do izlaza.
Dovlačim
jednu kesu i ostavljam je pored kontejnera, jer je debeli pretežak da bih ga podigla, a onda odlazim po drugu.
Vučem, dok se kesa cepa ostavlja deliće
mesa iza sebe. I taman da završim sve i pobednički protrljam ruke shvatim da na
deset koraka od mene stoji lik sa orlovskim nosem, pored medveda sa čekićem
umesto šake. Crvenooki medved je držao smešnog baticu u roze helankama,
naopačke, dok mu se ovaj drugi unosio u facu. Na tren se pogledasmo. Zatim su i
oni i ja nastavili.
Uzeh
da čitam "Lolitu" dok se napolju čulo: "Vraćaj nam jebeni domen,
sad će medved glavu da ti iščuka!!". Čekići su ovih dana u modi.
